Kričak i Repac mlatili studente i građane, Vulević odbio: Vučić smenio komandanta SAJ-a, a drugu dvojicu pretvorio u svoje pretorijance

Smenom Spasoja Vulevića, dugogodišnjeg komandanta SAJ, koji je toj jedinici vratio dostojanstvo i profesionalizam posle teških godina pod Slobodanom Miloševićem, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je jasno pokazao šta zahteva od policije i MUP i kakav kadar njemu treba.

To nisu profesionalci, čak u nekim slučajevima ni policajci, ali najbitnija je slepa poslušnost i spremnost da se izvrši svaki zadatak koji Vučić, koji je sebe proglasio za vrhovnog komandanta vojske, pa i policije, postavi pred svoje poslušnike. Spasoje Vulević se nije uklapao u taj profil i zato je ranije oteran u penziju, što i nije baš uvek praksa, iako to tvrdi čovek koji popunajva fotelju ministra, Ivica Dačić.

Spasoje Vulević je čovek iz sistema policije, koji je video iznutra kako funkcioniše Ministarstvo unutrašnjih poslova, iako je stekao primarno vojno obrazovanje, završio je i kurs za pripadnike MUP u Sremskoj Kamenici.

Bio je pripadnik SAJ u teškim trenucima i za drđavu Srbiju i za tu jedinicu, jednu od najelitnijih, ako ne i najelitniju koju Srbija poseduje. U pitanju je profesionalac, koji je uspeo da se sačuva i ostane neokaljan i u vreme kada je ta jedinica zlupotrebljavana. Njegovo nasleđe bilo je teško i puno skandala, ali od promena 2000. pa nadalje, radio je na obnovi imidža i profesionalizmu, iako treba dodati da su sajovci uvek sebe i doživljavali kao policajce, doduše elitne, što i jesu. Vulević je iz te jedinice i ona mu je bitna što se i vidi prema odnosu koji ima prema svojim potčinjenima, naročito u poslednjih desetak meseci, kada ih je zaštitio od svih zloupotreba i slanja na ulicu da rade ono što njihove kolege rade a za račun vladajućeg režima a često protiv Zakona o policiji, pa i Ustava i drugih zakona.

Vulević je bio gromobran a upravo ga je to i koštalo funkcije, jer SAJ je vidljivo odsutan poslednjih 10 meseci. Nije Vulević ništa specijalno uradio, jer ta jedinica i nije predviđena za razbijanje demonstracija, jurcanje studenata po ulici, prebijanje žena i dece. U pitanju je relativno malobrojna jedinica koja obavlja najteže i najopasnije zadatke, specijalistički timovi koji obavljaju rizična hapšenja ili rešavaju talačke krize. Sastavni deo njihovog posla je upotreba vatrenog oružja, što su, nažalost, više puta dokazali poslednjih godina. Ipak, za njih su svi čuli i svi znaju za njih, a to je delimično i zasluga Spasoja Vulevića i njihova pojava na ulicama bi sigurno bio adut u rukama režima. Ali, Vulević je Vučiću taj adut izbio, jer nije hteo da dopusti da njegovi ljudi budu zloupotrebljeni, može se reći da je čak interes jedinice stavio ispred svog ličnog interesa. Ne treba zaboraviti i da je Vulević bio u SAJ i pre 5. oktobra i da je vrlo svestan grešaka koje su počinjene u vreme Slobodana Miloševića i verovatno nije želeo da ih ponovi.

Radoslav Repac - odaniji SNS nego MUP

Takođe čovek iz sistema MUP, Radoslav Repac, komandant Policijske brigade potpuno je drugačije postupio. On i nije imao mnogo izbora, jer po prirodi posla njegovi ljudi su upravo prvi koji treba da intervenišu u, kako to policija zove, "narušavanju redai mira u većem obimu" kako proteste greađana i studenat azbog smrti 16 ljudi u Novom Sadu tumači vladajući režim. Radoslav Repac važi za sposobnog policajca, ali i potpuno odanog Srpskoj naprednoj stranci, zapravo odaniji SNS nego MUP. Zbog toga su njegovi ljudi i Policijska brigada, za koju su ranije znali uglavnom navijači koji su se sukobljavali sa njima, postala ozloglašena. To su oni "beli šlemovi" koji najviše biju po protestima.

Radoslav Repac je često u prvim redovima i nema problem da i on juri građane, verovatno kako bi se dokazao i umilio vlastima, iako to nije njegov posao. On podstiče svoje ljude da budu što brutalniji umesto da ih, što je obaveza policijskog starešine, kontroliše, pa ako treba i kažnjava ukoliko dođe do težeg disciplinskog prestčupa što prebijanje onesvešćenih ili vezanih ljudi jeste. Repac i njegova policijska brigada su stekli za ovih 10 meseci lošu reputaciju čak i kod ljudi koji za njih ranije nisu ni iznali.

Marko Kričak - idealni starešina u naprednjačkom MUP

Ipak, tu je i treći čovek, idealan kadar Srpske napredne stranke u policiji, komandant JZO Marko Kričak. To je čovek koji u potpunosti zavisi od režima, koji je na mesto komandanta doveden sa strane. Za razliku od Vulevića, pa i Repca, on nema nikakvo formalno policijsko ni vojno obrazovanje, niti je prošao kroz sitem MUP pre nego što je postao rukovodilac, osim ako se ne računa što mu je otac bio policajac. Kričak je prošao neki brzopotezni kurs u BIA, gde je doveden zahvaljujući dobrim vezama i tadašnjem direktoru Bratislavu Gašiću koji je upotrebio diskreciono pravu i primio BIA u tajnu policiju. Potom je sadašnji komandant JZO "preuzet" iz jednog državnog organa u drugi i tako su izbegnute i bezbednosne provere.

U međuvremenu su naprednjački ministri radili na projektu policije u policiji, stvorili i razvili JZO koja je od Uprave za obezbeđenje ličnosti i polcajaca u odelima, usvajanjem Uredbi dobila status specijalne jedinice. Iako to nije u njihovom opisu posla, JZO je postao naprednjački "leteći odred" koji juri i hapsi studente i građane daleko od ličnosti i objekata koje treba da obezbeđuju. Oni redovno krše Zakon o policiji i druge zakone, ali nije ni čudo jer je i njima prioritet zaštita režima a ne građana i države, a pri tome je i znanje rukovodećeg kadra vrlo upitno. Čovek koji nema nikakve kvalifikacije za funkciju koju obavlja, koji slepo sprovodi svako naređenje koje dobije, pa i protivzakonito. Komandant koji je spreman  da iznudi lažno priznanje i sve snima telefonom, koji može da bije maloletnike u haustoru, koji može da preti studentkinji silovanjem u zgradi Vlade Republike Srbije. To je , to je idealni starešina u naprednjačkom MUP u kome više nema mesta za ljude kao što je Spasoje Vulević.